Apatin

    Ovog vikenda smo bile daleko od kuće, provele smo par divnih dana kod naših kumova. Oni žive u Apatinu, manjem gradu koji se nalazi pored Sombora. Uvek se oduševim kućama kada idem kod njih, jer se nižu jedna na drugu kao domine. Naše kumice Anja i Tijana su naših godina i divno smo se slagale. Tamo su ljudi generalno mnogo dobri. Osećaš se kao kod svoje kuće, svi te sa osmehom dočekaju i prihvate. U blizini njihove kuće nalazi se Dunav, pored koga se prostire ogromna staza, prelepo uređena. Pošto smo došli baš u vreme kada Apatinci proslavljaju ribarske večeri, mogli smo svašta da vidimo. Glavna ulica je bila puna ceo dan i celu noć. Ima nekoliko diskoteka, koje su bile krcate. Mislim da su svi ljudi iz Apatina i Sombora tih nekoliko dana bili u Apatinu. Festival je počeo u sredu (1.7.2015) i trajao je do nedelje (5.7.2015). Za tih nekoliko dana, nastupali su poznati pevači poput Ane Kokić, Dženana Lončarevića... Prvo veče tj. u petak smo kasno stigli i odmah smo otišli u grad. Poslednji put smo ovde bile pre tri godine i mnogo toga se promenilo (na bolje). Nekada popularna diskoteka Studio 54 ovoga puta nije bila puna. Prvenstvo je prepustila diskoteci pored, iskreno ne sećam se kako se zove, koja je bila prepuna. Zanimljivo je to što je unutra bila zabavna muzika,a na platou ispred haus iako je to sve jedan klub, kumica kaže da oni smatraju da je tako bolje, jer svako može da se opredeli za ono što sluša i što mu u tom trenutku odgovara. Sutradan smo se podelile, Anja i ja smo otišle do motela, a Tijana i Jovana na moto skup. Motel je zapravo kupalište, koje podseća na manju plažu. Zanimljivo je to što je uvek puno. Do tamo smo Anja i ja otišle biciklama, jer je to kod njih stalno prevozno sredstvo, što je meni mnogo lepo. Kada smo stigle do motela, sedele smo, obišle košarkaški i odbojkaški teren,a zatim prešle na drugu stranu sa koje se vidi Hrvatska. Na obali sam stala da se slikam i u tom trenutku je na mene stalo 20 komaraca, da sam krenula da vrištim i bežim. To je definitivno bio šok za mene, sve do tada nisam imala ni jedan jedini ujed na sebi, a sada da ne pričam. Nakon toga svratile smo na sladoled. Njihov sladoled je najveći koji sam ikada jela. Taj sladoled je bukvalno moj broj patika i mislim da vam je dve kugle sasvim dovoljno, jer su ogromne, a ima bukvalno svih ukusa, pa čak i guarana, coca-cola, fanta... To su sladoledi koje je pokrenula žena iz Odžaka, ali su se razvili po celoj Vojvodini, pa tako i u Apatinu. Nedelja mi je bio najlepši dan, tada se tradicionalno kuva riblji paprikaš. Pošto se naš kum, kao i uvek, držao tradicije i on je pravio, ali samo za bliže prijatelje. Inače se ljudi takmiče tada, svi na sred trga spremaju riblji paprikaš u velikim kotlićima,a zatim probaju i ocenjuju. Svako ko želi može da se posluži, jer su kotlići baš veliki. Taj riblji paprikaš je definitivno nešto najlepše što sam jela. Malo je ljut i jede se sa testom, ali je odličan. Toliko o Apatinu i o mojim oduševljenjima...

 Moj broj :)